Član 93.
Pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz.
Ukoliko se pešak kreće po kolovozu na putu van naselјa, mora da se kreće što bliže levoj ivici kolovoza u smeru kretanja, na način kojim ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.
Pešak koji učestvuje u saobraćaju u kolicima za osobe sa invaliditetom, ili se vozi na koturalјkama, skejtbordu i slično, ne sme da se pridržava za vozilo u pokretu.
Na putu koji nema trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, pešaci mogu koristiti za kretanje kolovoz u širini najviše do jednog metra, računajući od ivice kolovoza.
Kada se kreću kolovozom pešaci su dužni da se kreću jedan za drugim, osim lica koje vodi dete mlađe od sedam godina starosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).
Pešak koji gura ručna kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Član 94.
Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće tim površinama.
Radi obilaženja neke prepreke na trotoaru, pešak je dužan da, pre stupanja na kolovoz, obrati pažnju na udalјenost i brzinu kretanja vozila koje mu se približava i da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 95.
Kolona pešaka koja se kolovozom kreće pod kontrolom vodiča (organizovana kolona pešaka) mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Organizovana kolona pešaka ne sme da onemogućava normalno odvijanje saobraćaja niti da bude duža od 100 metara.
Ukoliko se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka, odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara.
Član 96.
Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažlјivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način.
Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotreblјava mobilni telefon niti da koristi slušalice na ušima.
Na putu sa pešačkim prelazom ili posebno izgrađenim prelazom, odnosno prolazom za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu od njega udalјeni više od 100 metara.
Član 97.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, pešak je dužan da postupa u skladu sa tim znacima.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan znacima koje daje policijski službenik, pešaci mogu da prelaze kolovoz samo kad je datim znakom dozvolјen prelaz.
Na pešačkom prelazu, na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ni znacima koje daje policijski službenik, pešak je dužan da se pre stupanja na pešački prelaz, prethodno uveri da može da pređe na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 98.
Pešak ne sme stupiti ni kretati se po kolovozu autoputa ili motoputa.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne važi za:
1) policijskog službenika tokom obavlјanja službene dužnosti,
2) lice koja obavlјa uviđaj saobraćajne nezgode ili učestvuje u uviđaju,
3) radnika koji obavlјa radove,
4) lice koje obavlјa poslove na otklanjanju posledica saobraćajne nezgode ili neispravnosti na vozilu i teretu,
5) lice koje pruža hitnu medicinsku ili prvu pomoć,
6) inspektora za puteve tokom obavlјanja službene dužnosti kao i na radnike uprave puta,
7) vozača vozila koje je prinudno zaustavlјeno.
Lica iz stava 2. ovog člana i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeležena na način da se omogući bezbednost svih učesnika u saobraćaju.