Filter polena (klime) - principi rada, vrste, zamena i održavanje

Vrste filtera na vozilu

Kada se govori o filterima vazduha u autmobilu obično se misli na dve vrste filtera a to su filter vazduha za motor i filter vazduha putničke kabine. Prvi filter (filter vazduha motora) ima ulogu da obezbedi potrebnu čistoću vazduha koji služi za sagorevanje goriva dok drugi filter (filter vazduha kabine) ima ulogu da prečisti vazduh koji se ubacuje u putnički prostor. Svrha i jednog i drugog filtera je eliminacija mehaničkih nečistoća iz vazduha. Što je filter kvalitetniji to je spektar čestica koji se eliminišu iz atmosferskog vazduha veći. U ovom tekstu bavićemo se filterom kabinskog vazduha.

Ovaj filter se najčešće naziva i filter polena ili filter klime. Zašto se zove i filter klime? Kada su se pojavili klima uređaji, vazduh koji se obrađuje sistemom klime (rashlađen ili zagrejan) prolazi kroz taj filter da bi se pročistio.

Nastanak i razvoj filtera polena

Filter polena je nastao kao ideja čistog vazduha u kabini vozača. Neosporno je i to da kvalitet filtera klime direktno utiče na zdravlje vozača jer od kvaliteta filtriranog vazduha zavisi kakav ćemo vazduh udisati u automobilu. Bez obzira da li automobile koristimo za putovanja van grada ili u gradskoj gužvi, on je značajan jer na otvorenim putevima eliminiše čestice prašine ili polena, dok je u gradskoj gužvi bitan za filtriranje vazduha od izduvnih gasova drugih automobila. Što se tiče filtrirajućih materijala nekada su filteri imali noseći sloj od prirodne celuloze (pa ćemo ih u daljem tekstu zvati “papirni”), taj sloj je danas zamenjeno veštačkim mikrovlaknima. Danas postoji više vrsta filtera polena u zavisnosti od načina filtriranja vazduha. Pored “papirnih” filtera, materijali za filtriranje mogu biti i specijalna vlakna koja se “pletu” po određenom pravilu kako bi efekat filtracije bio što bolji. Tako postoje karbonski i antibakterijski. Interensantno je i to da BOSCH karbonski filter koristi aktivni ugalj dobijen od organskih materijala. Naime aktivni ugalj u BOSCH karbonskim filterima se dobija obradom ljuske kokosovog oraha na temperaturi od 800 celzijusovih stepeni. Na slici ispod je dat poprečni presek BOSCH karbonskog filtera i prikaz čestica koje on eliminiše.

„papirni filter“ – on ima medijum koji se sastoji samo od nosećeg sloja i sloja od mikrovlakana u kojem se zadržavaju čestice. U zavisnosti od kvaliteta i „finoće“ kod ovog tipa filtera, ukoliko su mikrovlakna „gušće“ pletena, moćiće da zadržava i čestice manjeg prečnika kao što je polen (kod Bosch „papirnih” filtera mogućnost odvajanja je na nivou čestica čiji je prečnik veći od 10 mikrona), pa se onda može pričati o tome da i ovaj filter može da se smatra „polen“ filterom. Ovaj tip filtera ne otklanja neprijatne mirise iz kabine!!! Lako se prepoznaje spolja jer je čisto bele boje.
„karbonski“ – dobija se kada na medijum koji se koristi kod „papirnih“ filtera doda još jedan sloj koji u sebi sadrži aktivni ugalj. Uloga ovog sloja je apsorbcija neprijatnih mirisa i otrovnih gasova putem hemijske reakcije između njih i aktivnog uglja. Spolja se prepoznaje po tome što mu je boja siva-tamno siva, a i sam medijum je osetno deblji i težina samog filtera je veća. Strana filtera na kojoj je sloj aktivnog uglja je postavljena tako da vazduh struji najpre preko nje a zatim se tako prečišćen od neprijatnih mirisa propušta kroz „papirni“ deo
„antibakterijski“ (Bosch FILTER+ filteri) ili čak i „antivirusni“ (Bosch FILTER+Pro filteri) – dodatno na ova 2 sloja je dodan još jedan sloj filtrirajućeg materijala koji sadrži molekule polifenola koji su prirodni antioksidansi i neutrališu alergene u vazduhu a u isto vreme pomaže da se mehanički filtriraju sve čestice veličine PM 2,5 (odnosno prečinka od samo 2.5 mikrona) što efikasno zaustavlja i viruse koji su u vazduhu vezani u obliku aerosola čiji je prečnik veći od 2,5 mikorna pa na taj način imaju i antivirusno dejstvo. Dodatno se ovaj sloj tretira i premazom koji sprečava stvaranje buđi na površini filtera što dodatno utiče na najbolji Kvalitet vazduha koji izlazi nakon pročišćavanja kroz ove filtere

Oblik (kućišta) ovih filtera pored različitih dimenzija može biti različit ali se najčešće prave u kvadratnoj ili pravougaonoj varijanti.

Gde se nalazi i kako se menja?

U zavisnosti od marke i modela automobila, filter polena može biti smešten na različitim mestima u automobilu. Najčešće su to mesta ispod vetrobranskog stakla, u predelu nožnih komandi ili u nekom delu suvozačevog prostora.

Primer pozicije filtera polena kod nekih marki i modela automobila:
Pod vetrobranskim staklom:
Primeri automobila: Audi A3 I, Audi A4 B5, BMW E46, Ford Focus I, Ford Mondeo III, Mercedes A (W168), Mercedes C (W203), Opel Vectra B/C, Peugeot 206, Peugeot 307, Peugeot 406, Seat Toledo II/Leon I, Skoda Octavia I, Volkswagen Golf IV/VI, Volkswagen Passat B5.

U suvozačkom prostoru:
Primer automobila: Chevrolet Lacetti, Daewoo Nubira II, Fiat Punto II, Fiat Grande Punto, Kia Cee’d, Opel Astra G/H (II/III), Renault Megane II, Renault Laguna II, Seat Leon II, Skoda Octavia II, Toyota Corolla E12, Toyota Avensis II, Toyota Yaris I/II, Volkswagen Polo 9N, Volkswagen Golf V, Volvo S80

U predelu nožnih komandi:
Primer automobila: Citroen C5 I, Ford Fiesta Mk V, Ford Focus II, Ford C-Max, Peugeot 407.

Zamena ovog filtera nije komplikovana, često se bazira na sistemu klik-klak. Pritiskom na određene zone mesta gde je fiter ugrađen, lako se demontira stari i montira novi filter. Naš savet je da zamenu filtera prepustite stručnjacima (BOSCH car servisi) kako bi izbegli bespotrebna oštećenja a samim tim i dodatne finansijske troškove.

Kada se menja filter polena?

Preporuka proizvođača automobila je da se zamena filtera polena vrši na svakih pređenih 15.000 km. Ovaj interval se najčešće poklapa sa servisnim intervalom vozila koji se naziva „mali servis“. Česti indikatori da je potrebno zameniti filter polena su i neprijatni mirisi u kabini automobila kao i neke od nepravilnosti u radu klima uređaja koje su u direktnoj vezi sa zaprljanošću ovog filtera. Ako ste osoba koja je alergična na polen ili na neke druge alergene iz vazduha, preporuka je da ovu zamenu nikako ne smete preskočiti. S obzirom da je po poslednjim istraživanjima 40% evropske populacije alergično na polen, značaj ovog potrošnog dela u automobilu je itekako veliki. Na slici ispod je dato poređenje između zaprljanog i čistog (novog) filtera polena.