Nadoknada štete na vozilu koje je transportovano na prikolici

U pitanju ja saobraćajna nezgoda koja se desila na taj način što je vučno vozilo vuklo prikolicu, na kojoj se nalazilo putničko motorno vozilo. Sva tri vozila su osigurana kod različitih osiguravajućih društva. Odgovornost i krivica je na strani vozača vučnog vozila, koji nije prilagodio vožnju uslovima i stanju puta i koji je zbog toga sleteo sa puta, usled čega je došlo do prevrtanja prikolice, ispadanja putničkog vozila koje je prevoženo na prikolici. Oštećeni vlasnik prikolice i prevoženog vozila, je u statusu trećeg oštećenog lica podneo zahtev za nakandu materijalne štete po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, za štetu koja je nastala na prikolici i vozilu koje je bilo prevoženo na prikolici.
Zahtev za naknadu štete je osnovan, jer oštećeni kao treće lice ima pravo na naknadu štete koje je nastalo krivicimo vozača vučnog vozila, dakle radi se o primeni člana 178 stav 1 ZOO-a u kome se kaže: ”u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice”. Vlasnik prikolice i preveženog vozila ima aktivnu legitimaciju za nastalu štetu, a osiguravajuće društvo je pasivno legitimisano, jer je krivica na strani njihovog osiguranika. Osiguravajauće društvo se ne može pozivati na to da se radi o sklopu vozila, te da se šteta ne može nadokanditi, jer vlasnik nema pravo na naknadu štete po polisi koji je zaključio za svoje vozuio, jer su u pitanju različiti vlasnici i nema faktičke ni pravne celine.