Upotreba automobilskih svetala je propisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i to u Članovima 77 do 81. Po tom zakonu, obavezno je da u toku dana, za vreme vožnje, moraju biti uključena kratka tj. dnevna svetla.
Podela svetlosnih grupa na vozilu
Najgrublja podela osvetljenja (svetlosnih grupa) na vozilu bi bila na svetlosne grupe za osvetljenje i svetlosne grupe za signalizaciju. Možemo uraditi još jednu podelu a to bi bilo na spoljašnje osvetljenje i unutrašnje osvetljenje (u kabini automobila). Bez obzira o kojoj marki, modelu i tipu automobile govorili, svi oni moraju da imaju gore navedena osvetljenja. Sva osvetljenja moraju da zadovolje određene standarde bezbednosti i pouzdanosti tokom upotrebe. Takođe, samo pozicioniranje pojedinih svetiljiki na karoseriji automobila će manje-više biti isto bez obzira na vrstu, marku i model automobila. U ovom tekstu ćemo pisati o spoljašnjem osvetljenju, a njegova uloga, pored toga što je namenjeno vozaču da vidi put, jeste da i drugim učesnicima u saobraćaju pruži informaciju o poziciji automobila, kao i trenutnim radnjama (kočenje) i namerama (skretanje). Neosporno je pričati o ogromnoj ulozi Sistema osvetljenja u bezbednosti u saobraćaju. Pokušaćemo da objasnimo ulogu pojedinih svetala na automobilu.
Kočiona svetla (štop-svetla)
Ovo osvetljenje se nalazi na zadnjem delu automobila i izrazito je crvene boje. Minimalan broj štop-svetala je dva, ali na savremenim vozilima često je prisutno i treće koje se nalazi na vrhu dela gepeka ili zadnjeg vetrobranskog stakla. Ona imaju zadatak da sve one koji se nalaze iza vašeg automobile obaveste o kočenju. Kočiona ili štop-svetla moraju da se automatski pale prilikom pritiska pedale kočnice. Zbog izuzetne uloge u bezbednosti saobraćaja kočiona svetla MORAJU UVEK BITI ISPRAVNA. Pošto se nalaze na zadnjem delu vozila prestanak njihovog rada nije lako primetan pa je korisno proveriti ispravnost ovih svetala. U mnogim savremenijim automobilima, postoje pokazivači na instrument tabli ukoliko je došlo do otkaza neke od sijalica na vozilu, što je od pomoći vozaču kako bi on mogao da na vreme zna da ima problem koji treba što pre da reši.
Pokazivači pravca (migavci)
Ova svetlosna podgrupa zadužena je da druge učesnike u saobraćaju obavesti o nameri vozača da napravi skretanje. Oni se nalaze na levoj i desnoj strani automobila. Često se ugrađuju i u same retrovizore. Njihova svetlost je žute boje i pale se polugicom pored volana. Ove svetlosne grupe daju signal tako što blinkaju (pale se i gase dok je prekidač uključen – migaju). Očito je da u zavisnosti od položaja ručice prekidača migavaca zavisi na kojoj će strani biti upaljeni migavci (ručica na gore – desna strana; ručica na dole – leva strana). U kabini automobila postoji dugme (oblik crvenog trouglića) sa kojim je moguće upaliti „sva četiri migavca“ tzv. svetlo za opasnost. Vozači ga najčešće koriste kada su prinuđeni da zbog kvara ili nečega drugog moraju da se zaustave ili kada se prilikom vožnje u koloni morate naglo zaustaviti. Mnogi vozači „sva četiri migavca“ uključuju prilikom vožnje u magli, mada to nije propisano zakonom. Kod nekih tipova savremenih automobila, iz estetskih razloga, ugrađuju se poklopci migavaca od plastike koja je skroz providna a ne žute boje. U tom slučaju, obavezno je da se za sijalicu u tom ležištu koristi ona koja na sebi ima premaz narandžaste boje, kako bi svetlo koje daje ova lampa bilo žućkasto-narandžaste boje (u skladu sa propisima).
Svetla za maglu (maglenke)
Spadaju u dopunska svetla i naziv “maglenke” su dobila po najčešćoj upotrebi a to je smanjena vidljivost usled magle. Ona se upotrebljavaju i u drugim uslovima smanjene vidljivosti usled npr. kišnih i snežnih padavina. Maglenke su, kao što smo rekli, dodatna svetla i montirana su “niže” u odnosu na glavna svetla, a svetlost im je slabijeg intenziteta od glavnih svetala. Ona su dizajnirana tako da omoguće bolju vidljivost u ekstremnim uslovima vožnje. Maglenke mogu biti montirane na prednjem i na zadnjem delu vozila. Maglenke koje su pozicionirane na zadnjem delu vozila, imaju zadatak da drugim vozačima, koji voze iza automobila, daju informaciju o poziciji na putu.
Duga svetla (svetla sa punim snopom)
To su upravo ona svetla koja su namenjena vožnji automobila u uslovima kada put nije osvetljen tzv. noćni uslovi vožnje. Duga svetla mogu biti uključena samo kada nema vozila koje nam ide u susret pošto, kao najsnažniji izvor svetlosti na automobilu, mogu zaslepeti druge učesnike u saobraćaju a samim tim uticati na smanjenu bezbenost. Duga svetla treba isključiti još i: pri mimoilaženju sa drugim vozilom; na putu osvetljenom uličnom rasvetom, u tunelu, za vreme magle i kada vozilo nije u pokretu. Tada se po pravilu koriste kratka svetla koja se nazivaju i dnevna. Na nekim modelima automobila, na prekidaču na kome se “prebacuje” sa dugih na kratka svetla, postoji i mod “automatic” gde se prebacivanje sa dugih na kratka svetla vrši automatski. Naime automobil detektuje refleksiju svetlosti i približavanje osvetljenja drugog automobila, pa u tim trenucima isključuje duga, a pali kratka svetla.
Kratka svetla (dnevna)
Ova svetla moraju biti upaljena u toku dnevne vožnje, pa otuda i taj naziv: dnevna svetla. Njihova karakteristika je da su slabijeg intenziteta i snop svetlosti bacaju niže u odnosu na duga svetla pa su iz tog razloga manja opasnost po druge vozače.
Poziciona i zadnja svetla
Poziciona svetla su svetla koja se koriste prilikom parkiranja. Ona su namenjena da drugim učesnicima u saobraćaju daju informaciju da smo parkirali automobil. Ona su slabog intenziteta i ako ih uključimo sijaju samo dok je automobil parkiran. Ne treba praktikovati da ova svetla budu uključena veći broj sati jer direktno utiču na pražnjenje akumulatora.
Zadnja svetla se nalaze na zadnjem delu automobia i pale se automatski kada su upaljenja ili duga ili kratka svetla. Služe da drugim vozačima daju što bolju informaciju o položaju automobila u uslovima mraka i slabe vidljivosti.
Tipovi automobilskih sijalica i kako oni rade
Od početka razvoja automobilske industrije pa do danas, može se reći da se u upotrebi nalaze 4 tipa automobilskih sijalica i to:
- Halogene
- Xenon
- Led
- Laserske
Halogene sijalice se primenjuju u automobilima više od pola veka. Princip rada im je isti kao i kod svih ostalih sijalica koje se koriste u kućnoj rasveti. Između dve elektrode se nalazi volframovo vlakno (žica ili nit) i elektrode. I nit od volframa i elektrode se nalaze u staklenom kućištu u kome se nalazi inertni gas. Prilikom propuštanja struje kroz elektrode zakačena je nit od volframa, volfram se zagreje do nivoa emitovanja svetlosti. Inertni gas u ovom slučaju služi da volframova nit ne bi pregorela, a u isto vreme sakuplja volframova isparenja kako ne bi došlo do zatamnjenja staklenog kućišta. U halogenim sijalicama, kao inertni gas, najčešće se koristi brom ili jod. Životni vek ovih sijalica je od 500 do 1000 sati. Ovakve sijalice se prilikom pregorevanja mogu zameniti bez ikakvog specijalnog alata.
Xenon sijalice rade na principu neonskih sijalica u kućnoj rasveti. Između dve elektrode se nalazi gas ksenon i soli nekih metala. Prilikom propuštanja struje kroz elektrode, dolazi do isparavanja metal-hloridne soli čiji rezultat je emitovanje svetlosti. Za start ksenonskih svetala je potreban veći napon, radna temperatura svetlosti može biti u različitim opsezima, ali je kod onih kod kojih je oko 5.000 stepeni Kelvina najsličnija dnevnoj svetlosti. Radni vek ksenonske sijalice je oko 2.000 sati. Ksenonska svetla su u upotrebi zadnjih 20 godina. Sva vozila koja imaju ksenonske svetiljke moraju posedovati uređaje za pranje svetala i automatsko nivelisanje visine snopa svetlosti. U suprotnom se smatraju neispravnim i neće moći da prođu tehnički pregled.
LED sijalice (Light Emitting Diode) su diode koje emituju svetlost i ta tehnologija je široko rasprostranjena u kućnoj rasveti. U automobilskoj industriji se koristi zadnjih 15-ak godina. Princip rada je drugačiji i od Halogenih svetala (nema niti koja se greje) i od ksenona (nema ni gasa kroz koji se propušta struja) već se struja propušta kroz poluprovodnik koji emituje svetlost. Iz tog razloga, ove svetiljke su jako štedljive a njihova glavna karakteristika je dugovečnost – oko 5.000 radnih sati.
Laserski farovi iako koriste lasersku tehnologiju ne osvatljavaju tj. ne emituju direktno lasersku svetlost. Ovde se laserski zrak koristi tako što se sistemom ogledala usmerava na sočivo sa žutim fosforom. Sočivo sa fosforom pod dejstvom laserskih zraka emituje veliku količinu svetlosti najviše nalik dnevnoj. Prema navodima nekih proizvođača automobila, laserska svetla nude 1.000 puta bolje performanse od ksenonskih i LED sijalica, uz 30% nižu potrošnju električne energije. Sam sklop laserskih svetala zauzima dosta manje prostora od ostalih sistema osvetljenja. Ova tehnologija osvetljenja u automobilskoj industriji prisutna je nekoliko zadnjih godina kod premijum proizvođača automobila.
Početna
Kalkulator
Zakazivanje
Adresar