Sigurnost vožnje podrazumeva da vozač po potrebi može brzo da smanji brzinu vozila i da može na što kraćem rastojanju da zaustavi vozilo. Pored ovoga, za bezbednu vožnju i stajanje na putu ili u garaži, zadužen je kočioni sistem na automobilu.
Savremeni automobili su baš iz tog razloga opremljeni radnom, pomoćnom i parkirnom kočnicom. Efikasnost kočenja zavisi od mnogo faktora, a najznačajniji su:
- Brzina kojom se vozilo kreće
- Da li se automobil kreće uz uspon (uzbrdo) ili niz uspon (nizbrdo)
- Stanje kolovoza (vlažan kolovoz, prekriven ledom, mehanički oštećen ili suv)
- Stanje pneumatika (guma)
- Stanje kočnica (kočionog sistema)
Kao što vidimo, jedan od faktora je i stanje kočnica, na koje možemo direktno da utičemo. Ovde ćemo se pre svega baviti stanjem kočionog sistema pošto direktno utiče na ispravnost, a samim tim i na bezbednost automobila na drumu. Potrebno je da znamo i princip rada kočnica tj. šta se dešava u kočionom sistemu u trenutku kada pritisnemo papučicu kočnice.
Naš “pritisak” noge na papučicu kočnice (komandni mehanizam) se preko elektronskih, mehaničkih, hidrauličkih i pneumatskih sklopova (prenosni mehanizam) prenosi na kočione elemente na točku koji izazivaju trenje između dela koji se okreće i dela koji je nepokretan (izvršni mehanizam). Kočenje je uspešno realizovano kada smo u željenom vremenu zaustavili okretanje točka. Procesom kočenja smo energiju točka koji se obrće (kinetička energija) pomoću trenja najvećim delom transformisali u toplotnu energiju, pa je jedna od posledica kočenja veliko zagrevanje nekih delova kočionog sistema, kao što su diskovi, pločice, doboši itd. Najčešći tipovi izvršnog mehanizma kočionog sistema putničkih vozila su doboš kočnice i disk kočnice. Najčešći slučaj na automobilima je da su doboš kočnice na zadnjim, a disk kočnice na prednjim točkovima. Princip rada doboš kočnica je da papuče (paknovi), na kojima se nalaze obloge, pritiskaju doboš koji se rotira zajedno sa točkom, izazivajući trenje i tako dolazi do kočenja. Kod disk kočnica postoji disk koji se rotira zajedno sa točkom, a njega prilikom kočenja stiskaju pločice koje izazivaju trenje, a samim tim i kočenje. Kao što vidimo kod svih principa kočenja ono se realizuje na osnovu trenja između pokretnih i nepokretnih delova, što prouzrokuje njihovo habanje. Stoga proizvođači automobila propisuju zamenu istih delova posle određenog broja pređenih kilometara. Naravno zamena delova kočionih sistema može biti i na manjem broju pređenih kilometara ako “agresivnije” vozimo tj. kada imamo naglija ubrzanja i usporenja vozila tokom vožnje.
U kompleksnom kočionom sistemu potrebno je objasniti kako naša komanda na papučici prelazi do izvršnog mehanizma kočnica. Za to je zadužen prenosni mehanizam i on u zavisnosti od načina rada može biti:
- Mehanički
- Hidraulički
- Pneumatski
- Kombinovani (kombinacija hidrauličkog i pneumatskog)
Kod mehaničkog kočionog sistema, sila se sistemom poluga i sajli prenosi na izvršni mehanizam. Kod hidrauličkog kočionog sistema, sila se prenosi složenim hidrauličkim sistemom koji čini sistem cevi, cilindara (razvodni i kočioni) i klipova, a ceo sistem ispunjava kočiona tečnost. Kod pneumatskog sistema princip je sličan samo što se u sistemu nalazi vazduh. Pneumatski sistem se najčešće primenjuje kod teretnih vozila dok je u putničkim vozilima pretežno zastupljen hidraulični sistem . Na osnovu ovoga se može zaključiti da su kočiona creva i sajle od velikog značaja za bezbednost.
Prilikom održavanja kočionog sistema, moraju se proveriti i po potrebi zameniti određeni delovi. Provera kočionih creva i sajli se vrši tokom servisiranja, a tom prilikom se proverava i stanje svih kočionih pločica, kočionih diskova i kočione tečnosti, kojoj se tokom servisa poklanja posebna pažnja. Zbog složenosti kočionog sistema ona mora da ispuni određene uslove:
- Ne sme da izaziva koroziju
- Ne sme da bude stišljiva (pritisak sa papučice mora preneti na izvršni kočioni mehanizam trenutno)
- Mora posedovati nizak nivo viskoziteta (nisko trenje za tečnosti)
- Mora imati efekat podmazivanja
- Mora imati što višu tačku ključanja
Pošto mora da ispuni ove složene zahteve, potrebno je naglasiti da kočiona tečnost nije naftni derivat odnosno nije ni ulje kako ga neki zovu. Postoji više vrsta kočionih tečnosti i one imaju sledeće oznake: DOT 3, 4, 5, i 5.1. DOT 3, DOT 4 i DOT 5.1 su bazirane na glikolu. Jedna od karakteristika glikola je da je izuzetno higroskopan, odnosno veoma lako vezuje vodu za sebe. Što je veći sadržaj vlage u kočionoj tečnosti, spušta se tačka ključanja, pa se na visokim temperaturama kod učestalog oštrog kočenja stvara vodena para, usled čega nastaju „parni čepovi“ u sistemu, a kao posledicu toga, imamo lošije kočenje.
Formiran je i standard gde se definiše tačka ključanja kočione tečnosti bez sadržaja vode i tačka ključanja sa 3,7% vode. Tako imamo:
DOT 3 bez vode ima tačku ključanja od 205°C, dok tačka ključanja sa 3,7 % vode iznosi 140°C.
DOT 4 bez vode ima tačku ključanja od 230°C, dok tačka ključanja sa 3,7 % vode iznosi 155°C.
DOT 5.1 bez vode ima tačku ključanja od 270°C, dok tačka ključanja sa 3,7 % vode iznosi 190°C.
Kočiona tečnost DOT 5 je napravljena na bazi silikona i ne vezuje vodu za sebe. Ona je skuplja, a primenu je našla kod vojnih vozila koja nisu često u pokretu, a u zadnje vreme sve češću primenu nalazi i u savremenim putničkim vozilima.
Na osnovu ovoga vdimo da je glavni neprijatelj kočione tečnosti vazduh. A pošto vazduh sadrži vlagu koju kočiona tečnost apsorbuje ne treba u sistem sipati kočionu tečnost koja nije bila dobro upakovana ili je duže vreme bila u kontaktu sa vazduhom. Postavlja se pitanje kada kočionu tečnost treba menjati. Ako se gleda sadržaj vlage koji se može izmeriti u servisima sa specijalnim meračima onda je to granica od 3 % vode u kočionoj tečnosti. Neki proizvođači daju preporuke da se kočiona tečnost menja na svake dve godine ili na 60.000 pređenih kilometara.
Razlog menjanja tečnosti može biti i gubitak kočione tečnosti iz sistema usled curenja ili pucanje nekog od delova sistema. U tom slučaju pre zamene potrebno je proveriti ceo sistem i po potrebi, popraviti ga. Ne preporučuje se mešanje kočionih tečnosti ako dopunjujemo sistem, ali u krajnjoj nuždi moguće je mešanje tečnosti sa oznakama DOT 3, DOT 4 i DOT 5.1 jer su napravljene na istoj bazi. Na svakom čepu bočice kočione tečnosti piše oznaka kočione tečnosti koju preporučuje proizvođač automobila.
Važna napomena: Prilikom zamene treba izbegavati polivanje i prosipanje kočione tečnosti po laku automobila jer ga može trajno oštetiti.
Zamenu i kontrolu kočione tečnosti možete obaviti u nekom od ovlašćenih BOSCH Car servisa.
Pored toga što je ispravnost kočionog sistema direktno vezana za bezbednost u saobraćaju, kočioni sistem se proverava i prilikom vršenja tehničkog pregleda. Stoga je korisno da pre tehničkog pregleda posetite BOSCH Car servis kako bi spremno dočekali tehnički pregled.
Početna
Kalkulator
Zakazivanje
Adresar