Kupovina polovnog električnog vozila postaje sve češća tema među vozačima u Srbiji.
Cene goriva rastu, infrastruktura za punjenje se polako širi. Tržište polovnih EV vozila nudi raznolike opcije. Ipak, da li se ovakva investicija zaista isplati?
Kako izgleda tržište polovnih električnih vozila u Srbiji?
Tržište polovnih električnih vozila u Srbiji je još uglavnom ciklično, ali pokazuje znake rasta, naročito u poslednje dve godine. Sve više građana traži alternativu vozilima na benzin ili dizel, što je i razumljivo — troškovi goriva su nepredvidivi, dok je punjenje EV-a kod kuće daleko jeftinije.
Primera radi, ako planirate da putujete do Zlatibora kombijem ili malo većim automobilom, cena dizela za taj put može dostići i 7.000 dinara, dok bi trošak za punjenje električnog vozila bio višestruko manji.
Ponuda polovnih električnih vozila u Srbiji uglavnom dolazi iz uvoza, naročito iz zemalja EU poput Nemačke, Holandije i Francuske. Najzastupljeniji modeli su Renault Zoe, Nissan Leaf, BMW i3 i VW e-Golf, ali sve češće se mogu pronaći i Tesla modeli Ilona Maska, najčešće Model S i Model 3.
Međutim, važno je napomenuti da je ponuda još uvek ograničena u poređenju sa klasičnim vozilima. To znači da je potraga za dobrim primerkom ponekad zahtevnija, a cene nisu uvek u skladu sa očekivanjima kupaca.
Najniža cena polovnih EV vozila u Srbiji se kreće u rasponu od 8.000 do preko 25.000 evra. U zavisnosti od godine proizvodnje, stanja baterije i opreme. Stariji modeli poput Nissan Leafa iz 2016. mogu se naći za oko 8.000 evra, dok mlađe Tesle koštaju i preko 20.000 evra. Zbog toga je važno imati realna očekivanja kada je reč o budžetu i razumeti zašto se neka vozila prodaju po nižoj ceni.
Koliko zaista štedite – finansijska analiza i troškovi
Jedan od glavnih razloga za kupovinu električnog vozila jeste potencijalna ušteda na gorivu i održavanju. Kada se posmatra kroz prizmu mesečnih troškova, prosečan vlasnik EV vozila u Srbiji može da potroši i do 70% manje na energente u poređenju sa klasičnim vozilom. To se najviše odnosi na punjenje kod kuće, gde je cena za 100 km vožnje često manja od 200 dinara.
Održavanje EV vozila je značajno jednostavnije – nema potrebe za zamenom ulja, filtera goriva, kvačila ili izduvnog sistema. Međutim, ono što treba pažljivo proveriti jeste stanje baterije.
Baterija je najskuplji deo EV automobila i u nekim slučajevima njena zamena može da košta i do 50% vrednosti samog vozila. Iako mnogi modeli dolaze sa garancijom na bateriju od 8 godina, to ne važi uvek za polovnjake, pa je provereni servisni izveštaj veoma bitan.
Takođe, treba uzeti u obzir i troškove punjenja van kuće, naročito na komercijalnim brzim punjačima. Cena kilovat-sata na takvim mestima može biti i do četiri puta skuplja od kućnog punjenja.
Ukoliko planirate da često putujete, ti troškovi se mogu brzo nagomilati i smanjiti očekivanu uštedu. Dakle, EV vozilo se najviše isplati onima koji mogu da ga pune kod kuće i koji voze uglavnom po gradu.
Koji su potencijalni rizici pri kupovini polovnog EV vozila?
Kupovina polovnog električnog vozila nosi određene specifične rizike koje ne smete ignorisati. Prvi i najvažniji faktor je kapacitet i stanje baterije, jer je to glavna komponenta od koje zavisi domet i funkcionalnost vozila. Za razliku od klasičnih vozila gde se fokusirate na kilometražu i mehaničko stanje motora, kod EV vozila najvažnije je koliko je baterija degradirala.
Nažalost, većina vozila u oglasima nema transparentno prikazano zdravlje baterije. Stoga se preporučuje da angažujete stručnjaka sa odgovarajućim OBD skenerima ili aplikacijama (kao što su LeafSpy za Nissan Leaf ili BimmerCode za BMW i3) koji mogu da očitaju realni kapacitet baterije i broj ciklusa punjenja.
Drugi čest problem su kompatibilnost sa domaćom infrastrukturom za punjenje i rezervni delovi. Neki stariji modeli, poput Zoe iz prve generacije, koriste punjače koji nisu standardizovani ili ne podržavaju brzo punjenje, što može značajno otežati njihovu svakodnevnu upotrebu.
Takođe, zbog ograničenog broja servisera specijalizovanih za EV, popravke i održavanje automobila mogu biti skuplje ili sporije, pogotovo van većih gradova.
Na kraju, neki prodavci uvoze vozila sa ozbiljnim prethodnim oštećenjima (npr. poplavljena vozila) koja su vizuelno sređena, ali su sistemi elektronike i baterija trajno kompromitovani. Zbog toga je provereno poreklo i detaljan pregled vozila apsolutno neophodan.
Da li država nudi podsticaje za kupovinu polovnih EV vozila?
Kada razmišljate o kupovini polovnog električnog vozila u Srbiji, važno je znati da državni podsticaji ne pokrivaju polovnjake. Ministarstvo zaštite životne sredine je tokom prethodnih godina nudilo subvencije za nova električna vozila, ali polovna vozila nisu obuhvaćena ovim programom. To znači da ne možete računati na olakšice poput subvencionisanih iznosa ili oslobađanja od PDV-a.
Uprkos tome što ne postoji direktna novčana pomoć za kupovinu polovnog EV vozila, očekuje se da se politika države menja u skladu sa ekološkim strategijama EU. Nije isključeno da će u budućnosti biti uvedene pogodnosti i za polovna električna vozila. Do tada, kupac mora sam proceniti koliko se investicija isplati isključivo na osnovu lične računice i potreba.
Kupovina polovnog električnog vozila u Srbiji može biti odlična odluka, ali samo ako se donese promišljeno i na osnovu detaljne provere.
Ako imate mogućnost kućnog punjenja, vozite pretežno po gradu i znate na šta da obratite pažnju pri kupovini – ova opcija se svakako isplati.
Početna
Kalkulator
Zakazivanje
Adresar