Urbani izazovi Beograda i uticaj na saobraćaj u glavnom gradu

Beograd se, pre svega zahvaljujući svom jedinstvenom položaju na ušću Save u Dunav tj. na razmeđu između istoka i zapada, tokom svoje duge i bogate istorije širio, razvijao, bivao razaran, pa ponovo obnavljan i dograđivan. Nekada slabo naseljena varoš, danas je Beograd značajna višemilionska, evropska metropola, koja zahvaljujući urbanizmu i mnogobrojnim infrastrukturnim projektima živi 24 sata dnevno.

Danas je Beograd poznat po saobraćajnim gužvama, jer nema razvijenu saobraćajnu mrežu spram potreba, a s tim u vezi važno je napomenuti da je Beograd najveći grad u Evropi bez metro sistema. Pored toga, zbog izuzetnog priliva stanovništva – pre svega migracija iz seoskih područja i unutrašnjosti u prestonicu, Beograd nastavlja da se širi, ostvaruju se brojni građevinski projekti, a to utiče i na druge segmente, kao što je na primer saobraćaj.

Pred vama je nekoliko najznačajnijih infrastrukturnih projekata, koji su uticali na saobraćaj u prestonici Srbiji, pre svega omogućivši bolje konekcije između delova grada, ali i povećavši propusnost vozila od jedne do druge lokacije. Mnoge građevinske firme u Srbiji radile su na pomenutim projektima, koji su od velikog značaja za razvoj glavnog grada i njegovo unapređenje.

Beograd na vodi – izmeštanje železničke i autobuske stanice

Beograd na vodi jedan je od najvećih građevinskih projekata na ovim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Generalni urbanistički plan Beograda iz 2003. godine je umesto Glavne železničke stanice predviđao stanicu metroa, a u drugom delu Savskog amfiteatra komercijalni sadržaj. Da bi se pristupilo realizaciji bilo kakvog plana na lokaciji Savskog amfiteatra, uprkos tome što je relativno nezauzet, potrebno je uraditi značajne infrastrukturne zahvate.

Prvo je bilo neophodno izmestiti teretni drumski saobraćaj iz Karađorđeve ulice za šta je trebalo imati još jedan most preko Dunava koji bi spajao sremsku i banatsku stranu. Ovo je postignuto izgradnjom Pupinovog mosta krajem 2014. godine. Uz to je bilo neophodno dovršiti i putnu obilaznicu oko Beograda radi rasterećenja teretnog saobraćaja. Potom je trebalo izmestiti značajan broj koloseka, kao i čitavu Glavnu železničku stanicu sa sadašnje lokacije na lokaciju Prokop i delimično na stanicu Novi Beograd. Uz to bi trebalo izgraditi tehničko-putničku stanicu Zemun, tehničko-putničku stanicu Kijevo i robno transportni centar u Makišu.

Pored železničke potrebno je izmestiti i autobusku stanicu (glavna autobuska stanica i autobuska stanica prevoznika „Lasta“), a planirano je da ona bude na Novom Beogradu odmah uz železničku stanicu. Takođe bi trebalo ukloniti prugu oko Kalemegdana, za šta bi trebalo izgraditi jedan železnički most, verovatno nizvodno od Vinče.

Most na Adi – konekcija Čukarice i Novog Beograda

U novogodišnjoj noći, između 31. decembra 2011. godine i 1. januara 2012. godine otvoren je Most na Adi, drumski i šinski most u Beogradu koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukaricu. Ovo je najuzvodniji beogradski most preko Save (unutar užeg gradskog područja) i povezuje novobeogradske blokove i Topčider, preko bloka 69 i Careve ćuprije, u blizini koje je izgrađena semaforizovana raskrsnica koja je povezana sa Bulevarom vojvode Mišića. Jedini pilon ovog mosta izgrađen je na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most prelazi preko rukavca kod brodogradilišta i završava se kod Ulice Jurija Gagarina.

Most na Adi dugačak je 929 metara, ima šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina mosta je 45,04 metra, a njegova prosečna propusnost je oko 12.000 vozila na sat. Na taj način značajno je rasterećen centar grada, pa je prelazak sa jedne na drugu obalu Save mnogo brži, lakši i jednostavniji.

Preko Mosta na Adi omogućene su tri autobuske linije 85, 89 i 94, a od juna 2019. godine, nakon što se završi postavljanje tramvajskih šina (ukupni radovi obuhvataju postavljanje tramvajske pruge, dužine 2.700 metara, preko Mosta na Adi i severnih i južnih petlji, sa uklapanjem u postojeću prugu sa obe strane reke), preko mosta krenuće i tramvaji – najverovatnije linije 1, 11 i 13.

Metro? Podzemni urbanizam jedino moguće rešenje problema saobraćaja u Beogradu

U poslednjih nekoliko decenija više puta je menjana odluka da li će Beograd imati laki ili teški metro. Činjenica je da i dalje ne postoji saglasnost ni stručne, a ni političke javnosti da li je za saobraćajni problem bolje rešenje izgradnja lakog ili teškog metroa, a izgradnja metroa u Beogradu, bilo teškog, po projektu iz sedamdesetih godina, ili lakog, za koji se grad načelno opredelio pre nekoliko godina, neće u potpunosti rešiti problem saobraćajnih gužvi, ali će sigurno ponuditi alternativni vid prevoza.

Mnoge poznate arhitekte i urbaniste smatraju da je izgradnja podzemne železnice jedino rešenje za smanjenje gužve u Beogradu, smatrajući pritom da je to jedini način da se rastereti za saobraćaj gradsko jezgro i da se ulice vrate građanima.

Kada je u pitanju saobraćaj u Beogradu, važno je poznavati i određene cake koje vam mogu olakšati snalaženje u prestonici. Naravno, brojni infrastrukturni projekti i izmene u saobraćaju prvobitno mogu otežati snalaženje na ulicama, ali svakako cilj svih projekata jeste da se stanovnicima Beograda i svim posetiocima glavnog grada olakša život i boravak u prestonici.